Doprinos integrisanoj valorizaciji metala u hidrometalurgiji cinka

Autori

  • D. Stanojević University of East Sarajevo, Faculty of Technology, Zvornik, Republic of Srpska, B&H Autor
  • Petrović L. Filipović Visoka tehnološka škola strukovih studija Šabac Autor

DOI:

https://doi.org/10.5937/ZasMat1401011S

Ključne reči:

hidrometalurgija cinka, valorizacija kobalta, kobalt-olivin

Apstrakt

Cink spada u grupu obojenih metala sa širokom primenom. Posle aluminijuma i bakra, cink je treći obojeni metal po svetskoj proizvodnji koja je 2012. god. dostigla 12,7 miliona tona. Cink se danas gotovo isključivo dobija hidrometalurškim postupkom prerade sulfidnih koncentrata. Koncentrati cinka u sebi sadrže i čitav niz komercijalno značajnih metala kao što su kadmijum, olovo, srebro, bakar kobalt, nikal, germanijum, indijum, galijum i td. Proizvođači cinka preradi cinkonosnih minerala sve više pristupaju integrisano, istovremeno valorizujući iz sirovine, pored cinka, i veći broj drugih prisutnih metala što je ekonomski opravdano, a u saglasnosti je sa održivim razvojem. U radu je pokazano kako se iz otpadnog taloga koji nastaje u hidrometalurgiji cinka, a sadrži od 0,6 do 1% kobalta, ovaj metal može efikasno valorizovati. Razvijenim hidrometalurškim postupkom u kome se kobalt u talogu prvo koncentriše, a zatim dalje prerađuje, sintetizovan je plavi keramički pigment kobalt-olivin. Laboratorijski proces sinteze kobalt-olovina potvrđen je poluindustrijski, a dobijeni pigment je uspešno primenjen u glazuri na probnim keramičkim pločicama koje su pečene u industrijskoj peći.

##submission.downloads##

Objavljeno

2014-03-15

Broj časopisa

Rubrika

Articles