Mineraloška ispitivanja u metalurgiji kao doprinos afirmaciji industrijske mineralogije Srbije

Apstrakt

Industrijska mineralogija predstavlja deo mineralogije koja se bavi prirodnim i sintetičkim mineralima, sirovinama, sekundarnim sirovinama, polimineralnim materijalima, koji su nastali u procesima proizvodnje. Kao aplikativna ona je našla svoje mesto u vatrostalnoj industriji, keramičkoj industriji, crnoj i obojenoj metalurgiji, cementnoj industriji i drugim industrijama. Rad ima za cilj da kroz rezultate mineraloških ispitivanja dobijenih u crnoj metalurgiji i metalurgiji bakra pokaže njihov doprinos afirmaciji industrijske mineralogije Srbije. U radu je naveden veći broj mineraloških ispitivanja obavljenih na materijalima koji su karakteristični za metalurške procese i problematiku crne metalurgije i metalurgije bakra. Ispitivane su vatrostalne opeke, različite troske, definitivna flotacijska jalovina, koncentrat bakra, itd. Istovremeno su dati razlozi i ciljevi obavljenih mineraloških ispitivanju. Detaljno, na dva primera, prikazani su rezultati mineraloških ispitivanja. Jedni su vezani za problematiku i materijal u crnoj metalurgiji, a drugi za materijal i problematiku u metalurgiji bakra. Prvim su prikazani rezultati mineraloških ispitivanja livnih prahova. Ispitani su radi provere kvaliteta i erozije alumografitnih izlivnika nastale usled njihovog dejstva. Ispitivanja su imala za cilj povećanje trajnosti (izdržljivosti) alumografitih izlivnika koji se koriste u procesu kontinuiranog livenja čelika. Povećanjem trajnosti izlivnika smanjuju se troškovi proizvodnje. Za ispitivanje mineraloškog sastav livnih prahova korišćena je metoda rendgensko difrakcione analize (XRPD). U drugom primeru prikazani su rezultati proučavanja procesa prženja koncetrata bakra u fluo-solid reaktoru sa ciljem da se ispita stepen transformacije primarnih rudnih minerala pod različitim tehnološkim parametrima.Ulazni materijal (šarža) i produkti prženja u reaktoru (poletina) ispitivani su različitim metodama. Rezultati ispitivanja su pokazali da reakcije transformacija minerala nisu potpune tj. odvijaju se samo delimično (12-22%); što je posledica nedovoljno dugog zagrevanja, neodgovarajuće temperature ili neispunjenosti drugih parametara kao što je npr. neujednačena veličina zrna. Sva navedena mineraloška ispitivanja i rezultati prikazani u ovom radu dali su značajan doprinos afirmaciji Industrijske mineralogije Srbije.