Nanostruktuirani elektroprovodni polimeri dobijeni elektrohemijskom sintezom

Apstrakt

Interesovanje za elektroprovodne polimere kako u teorijskom tako i praktičnom smislu utemeljeno je u jedinstvenim svojstvima ovih materijala, kao što su: kontrolisana električna provodljivost, reverzibilna oksidacija redukcija (dopovanje/dedopovanje), optička aktivnost, bio-kompatibilnost, korziona postojanost itd. Ova svojstva otvaraju mogućnosti praktične primene u oblasti elektrohemisjkih primarnih i sekundarnih izvora električne energije, elektrohemijskih kondenzatora, senzorima, biosenzorima, aktivnoj zaštiti od korozije. Imajući u vidu da nanostrukturizacija materijala dovodi do značajnog poboljšanja fizičkih i hemijskih svojstava materijala postoji veliko interesovanje za proučavanje nanostruktuirasnih elektroporvodnih polimera. Nanostruktuirani elektroprovodni polimeri mogu se dobiti hemijskim i elektrohemijskim postupcima sinteze. Iako je hemijska sinteza zastupljenija, u literaturi može se naći značajan broj radova posvećen elektrohemisjkom formiranju nanostruktuiranih elektroprovodnih polimera, pa je upravo i ovaj tekst posvećen toj probelmatici, u prvom redu elektrohemisjkom formiranju nanostruktura polianilina i polipirola kao najznačajnijih predstavnika elektroprovodnih polimera.