Polarizaciono ponašanje anode od olova sa 0,8% srebra u sintetskom rastvoru za elektrolitičko taloženje cinka u prisustvu depolarizujućih supstanci

Apstrakt

Pri gustini struje od 400A/m2, prosečan napon elektrolitičke ćelije u industrijskoj proizvodnji cinka iznosi oko 3,7V, pri čemu je potencijal anode oko 2,0V. U procesu elektrolize troši se gotovo 80% električne energije, pa postoji snažan ekonomski interes da se smanji specifični utrošak električne energije po jedinici mase cinka. Rešenje ovog problema traži se u smanjivanju potencijala (depolarizaciji) anode dodavanjem u elektrolit supstanci koje se oksidišu na potencijalima nižim od potencijala oksidacije vode. U radu je ispitivano ponašanje anodnog potencijala pri dodatku 1, 3, 5 i 8% (vol) metanola, odnosno, 1, 3 i 5% (vol) mravlje kiseline u sintetski industrijski elektrolit sa 150g/dm3 H2SO4, kao i uticaj prisustva hlorida u elektrolitu na efekte polarizacije anode. Korišćena je anoda od olova legirana sa 0,8% srebra, tipična za industrijski proces proizvodnje cinka. Ispitivano je koroziono ponašanje ovakve anode u prisisustvu metanola u sintetskom industrijskom elektrolitu sa 150g/dm3 sumporne kiseline. Rezultati pokazuju da u oblasti industrijski relevantnih gustina struje depolarizacioni efekat pri dodavanju metanola postoji, da prisustvo metanola ne utiče negativno na korozionu stabilnost anode, ali da procesno prihvatljiv sadržaj hlorida u elektrolitu anulira efekte depolarizacije u prisustvu metanola. Prisustvo mravlje kiseline u sintetskom elektrolitu nije pokazalo jasne i jednoznačne depolarizacione efekte.