Uticaj viskoznosti dispergovane faze na koalescentnu filtraciju

Apstrakt

Zauljene vode neminovan su pratilac u svim granama procesne industrije: preradi nafte, proizvodnji nafte, petrohemijskih, farmaceustkih i drugih hemijskih proizvoda, u prehrambenoj, kao i u metaloprerađivačkoj industriji, servisima za održavanje vozila i na brodovima. Zbog široke primene koalescera za tretman zauljenih voda i složenosti fenomena, projektovanju odgovarajućih koalescentnih filtera specifičnih karakteristika predhode opsežna poluindustrijska istraživanja. U različitim granama procesne industrije, potrebno je izvršiti separaciju dispergovane uljne faze različite prirode, pri čemu je viskoznost jedna od bitnih osobina koja utiče na separaciju. Pored toga geometrija sloja može da promeni uticaj viskoznosti. Cilj ovog rada je da ispita uticaj viskoznosti dispergovane uljne faze primenom sloja vlakana dva otpadna polimera različite permeabilnosti na efikasnost koalescentne filtracije. U ovom radu dati su rezultati ispitivanja tri različite model emulzije dobijene dispergovanjem uljne faze: domaća nafta A, njena frakcija A4 i namešani poluproizvod P1 u vodi za piće. Eksperimenti su vršeni u opsegu peremabilnosti sloja od 0,18·10-9 do 5,389·10-9 m2. Koriščeni su otpadni polietilenteraftalat BA1 i otpadni polipropilen, PP. Opseg brzina u ogledu bio je od 19 do 70 m/h. U slučaju kada viskoznost disperzne faze varira od 10 do 168 mPa s, filtarsko punjenje u koalesceru treba da bude od materijala BA1, a permeabilnost sloja niska. Dok je punjenje PP pogodno za korišćenje u slučaju viših viskoznosti disprezne faze preko 80mPa s kada je neophodno da sloj bude visoke permeabilnosti jer se u tim okolnostima postiže veća radna brzina. Cilj je naći uslove u kojima se realizuje veća radna brzina pošto se time smanjuje dimenzija uređaja.