Aplikacija evolucionog algoritma za estimaciju uticaja sistema farme na prirodu

Apstrakt

Široka primena energije od različitih izvora u poljoprivrednoj proizvodnji je rezultovalo u negativnom uticaju na prirodu. Važnost sigurnosti hrane i održiva proizvodnja je neizbežna i prema tome pronalazak pogodnih solucija za zadovoljavanje svetskih zahteva za hranu kao i zahteva spoljašne prirodne okoline je interesantan zadatak u skorijim dekadama. Evolucioni algoritmi se mogu koristiti za ove probleme zato što oni mogu simultano da se fokusiraju na više ciljnih funkcija. Višekriterijumski genetski algoritam je jedan od tih evolucionih algoritama koji je korišćen u ovom radu, a pšenica je korišćena kao jedan od najbitnijih izvora hrane. Cilj je bio pronaći optimalne ulazne parametre koji će minimizovati emisiju gasova staklene bašte i maksimizovati izlaznu energiju istovremeno. Rezultati prikazuju da u proseku 41% ukupne ulazne energije se može smanjiti i simultano, 68% od ukupne emisije staklene bašte se može smanjiti. Retultati prikazuju da je ukulno 28024 MJ ukupne energije potrebno od različitih izvora za obrađivanje pšenice u datom regionu dok je u datim uslovima ukupno 47225 MJ potrešene energije u proseku. TA količina energije je odgovorna za 4217 kg CO2 dok se to može smanjiti na vrednosti od 1502 kg CO2 po hektaru za proizvodnju pšenice. Dobijeni rezultati u ovom istraživanju prikazuju korisnu aplikaciju više kriterijumskih genetskih algoritama za optimizaciju potrošnje energije u proizvodnji pšenice.